ИСТОРИЈАТ СД "ПРЕПОРОД"  

(од 1926.год. до 1941.год.)

            Фудбал се у Новом Жеднику игра од 1926.године. Представници Новог Жедника у фудбалу, двадесетих година прошлог века, биле су екипе ФК "Бећарац" и ФК "Насељеник" (основан 1928.год. Али није био регистрован одмах јер је био састављен од младих чланова). Чувена утакмица у лето 1934.године између ова два ривалска клуба, одиграна је по великом пљуску, на простору између Железничке станице и школе (данас парк и споменик). Велика борба на терену, као да се игра за живот и смрт, изненадила је и навијаче. Судија Радован Пуалић није смео да прекине утакмицу. Од блата, играчи су се једва препознавали, после нерешеног резултата у првом полувремену, на крају је победила боље припремљена екипа ђака и студенада ФК "Насељеник". Капитен екипе радника и сељака ФК "Бећарац" Милан Дамјановић честитао је на победи капитену ФК "Насељеник" Милутину Морачи. Након још неколико изгубљених утакмица ФК "Бећарац" се угасио, а неки од бољих играча Данило Дамјановић Данић, Лазар Мандић и Тодор Шарац прешли су у редове ФК "Насељеник".

Године 1930. Нови Жедник је добио школу, лета те године је основана Соколска чета у чијем саставу је била и фудбалска екипа СК "Соко" са комплетном фудбалском опремом за цео тим. У окружењу ниједна соколска организација није имала фудбалски тим, па је управа сколоске чете хтела да расформира фудбалску екипу, али није успела због великог отпора фудбалера. Овај тим одиграо је низ утакмица са тимовима из околних места. Највећим успехом те екипе сматра се победа над ФК "Чантавир" у Чантавиру 1932.године.

Културна задруга војвођанских досељеника "Препород" Нови Жедник основана је 15.10.1939.године, у 14х у Соколском дому у Новом Жеднику. У Оснивачкој Скупштини налазило се 67 оснивача (34 из Новог Жедника а остали су били из 15 околних места). Председник оснивачке скупштине био је Милутин Морача. Први Председник управног одбора био је др.Милан Бикар, лекар из Чантавира. Од Министра у влади Бранка Чубриловића преко Земљорадничке странке у Београду, представник странке у Новом Жеднику Никола Шиповац, обезбедио је 20.000 динара, од којих су купљене књиге, радио апарат "Телефункен" и прва комплетна фудбалска опрема. Први секретар спортске секције "Препород"-а био је Перо Дамјановић. Спортска секција је до избијања рата организовала 22 спортске приредбе, на којима се поред фудбалских утакмица такмичило иу одбојци, шаху и атлетици. У том периоду "Препород" је учествовао на многим спортским сусретима у Добровољачком селу (Вишњевац), Чантавиру (3), Душановцу, Велебиту (2), Малом Београду, Бајмоку, Његошеву, Карађорђеву, Бачком Соколцу, Каркатуру (Мићуново), Бачкој Тополи (3), Бачком Петровом Селу, Томиславци, Сенти, Степановићеву, Таванкуту (2), Кулском Соколцу, Старом Жеднику, Суботици (2), Апатину. СК "Препород" у том периоду имао је два фудбалска тима, у почетку није наступао на првенственим утакмицама али је и тада био респектован јер је побеђивао реномиране клубове из Суботице (ФК "ЖАК" са 3:2), Чантавира и Бачке Тополе. На левој страни груди дреса СК ​​"Препород" писало је "Радничко-сељачки СК'Препород '".

            Окупационе снаге Мађарске војске ушле су у Нови Жедник који је тада бројао 1500 становника, 13.априла 1941.године, из правца старог Жедника, око 10х. У пролазу кроз село, на путу за Чантавир, стрељали су породицу Марјановић испред породичне куће, убијени су и железнички службеници Чеда Ристић и Душан Пејин испред боктернице према Чантавиру, а десно на пољани нису успели да побегну и пали су покошени рафалом деца и млади фудбалери који су у том тренутку тренирали Ђуро Мандић Дјудја, Никола Буцало, Лајош Колар, Шандор Кабаи и Лаци Фазекаш, остали су се спасли бежећи у оближње куће. На исто место су из претресених свих кућа у селу доведени сви мештани 16-60 година, од срељања их је спасао жедничанин Киш Антал командир месне страже. Из Суботичког затвора Антика је избавио још 39 жедничана. Жеднички насељеници (колонисти) који су насељени од 31.10.1918.год. морали су бити исељени са оним што су могли да понесу у рукама, у Лику, Босну, Србију и Црну Гору у року од три дана од 28.04.1941.год.

Насељеници који нису избегли, интернирани су у логоре у Мађарској, углавном у логор "Сарвар".

Текст преузет из: "Жедничке искре", "Светлост на пустари", "Препород на равницама Бачке".

СД "Препрод" Нови Жедник 

(од 1944.године до 1990.године)

            Нови Жедник је ослобођен 11.10.1944.године. Одмах по ослобођењу клуб се такмичи у Општинској лиги, а касније углавном у Подручној лиги Суботице. У најзначајније успехе убраја се пет првих места освојених у Општинској лиги Суботице: 1957/58, 1961/62, 1966/67, 1972/73 и 1975/76. У Куп такмичењу за пехар Маршала Тита 1950.године остварен је пласман међу 32 најбоље екипе у Србији.

            Председници клуба: Вукашин Џелетовић, Бранко Лекић, Вељко Јаковљевић, Божидар Дрча, Илија Јарић, Фрањо Микуска, Славко Ирић, Милорад Гаговић, Лука Шарац, Душан Медић, Фрањо Сударевић, Момчило Драговић, Мишо Станишић, Миленко Марјановић, Момчило Савић, Милан Бокан и Жарко Анђелић.

            Тренери у клубу: Стеван Корпонаић, Ђула Балаж, Густав Матковић, Гојко Јањић, Иван Богешић, Симо Калинић, Душан Ћопић, Стеван Ћопић, Недељко Медић и Бранко Трбулин.

            Капитени тима: Бранко Бокан, Гојко Рупар, Петар Дамјановић, Душан Ћопић, Фрањо Сударевић, Мирко Дубаић, Јово Јаковљевић.

            Најбољи стрелци: Душан Ћопић (468 голова), Гојко Рупар (432) и Бранко Бокан (227).

Најistaknutiji играчи: 

- Симо Калинић (касније играо у Хајдуку - Кула). 

- Живко Слијепчевић (Спартак Суботица, Валенсијен (Француска)).

- Стипан Носковић (ФК Нови Сад)

- Александар Носковић (Спартак Суботица).